Unsplash
Evropska komisija snizila je procjenu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Slovenije za 0,5 procentnih poena, na 1,9 odsto, ali je ta stopa i dalje viša od prosjeka Evropske unije, gdje se očekuje rast od 1,1 odsto.
Brisel je istovremeno povećao prognozu inflacije u Sloveniji na 3,5 odsto.
Nakon procijenjenog rasta od 1,1 odsto u 2025. godini, slovenačka ekonomija bi ove godine trebalo da ojača, ali sporije nego što se očekivalo u jesenjoj prognozi, navodi se u proljećnom ekonomskom izvještaju Evropske komisije.
Procjena Evropske komisije nešto je niža od očekivanja slovenačkog instituta Umar i Međunarodnog monetarnog fonda, koji su Sloveniji za ovu godinu prognozirali rast od dva odsto.
Rast ekonomije i domaća potrošnja
Evropska komisija za narednu godinu sada očekuje rast slovenačke ekonomije od 2,3 odsto, što je za 0,3 procentna poena manje u odnosu na prognozu iz novembra prošle godine.
Očekuje se da će ovogodišnji rast biti gotovo u potpunosti podstaknut domaćom potrošnjom. Potrošnja domaćinstava, koja bi prema procjenama Brisela trebalo da poraste za 2,1 odsto ove i 2,8 odsto naredne godine, biće podržana visokom zaposlenošću i nastavkom rasta plata, uključujući minimalne zarade i plate u javnom sektoru, uprkos negativnim efektima rata na Bliskom istoku.
Predviđa se da će plate nominalno porasti za 6,5 odsto ove godine i za 5,6 odsto naredne godine, dok bi ukupni troškovi rada u ekonomiji trebalo da porastu za 4,5 odnosno 3,3 odsto.
Javna ulaganja i trgovina
Evropska komisija očekuje rast javne potrošnje od 4,4 odsto ove godine i 1,8 odsto naredne.
Javna ulaganja trebalo bi da ostanu na visokom nivou zahvaljujući korišćenju evropskih fondova, dok bi privatne investicije, uprkos globalnoj neizvjesnosti i visokim cijenama energije, takođe trebalo da ostanu stabilne.
Bruto investicije u fiksni kapital trebalo bi da porastu za tri odsto ove godine i 2,5 odsto naredne.
S druge strane, doprinos spoljne trgovine očekuje se kao negativan tokom obje godine. Komisija to povezuje sa slabijom cjenovnom konkurentnošću slovenačkih izvoznika zbog bržeg rasta plata od produktivnosti, ali i nepovoljnijih trgovinskih uslova usljed rasta cijena energije i sirovina.
Izvoz bi ove godine trebalo da poraste za 1,6 odsto, a naredne za 2,1 odsto, dok se očekuje rast uvoza od 2,7 odnosno 2,4 odsto.
Tržište rada i inflacija
Na tržištu rada i dalje se očekuje višak potražnje za radnicima. Iako je zaposlenost prošle godine pala za 0,4 odsto, prema procjeni Brisela i dalje je na istorijski visokom nivou.
Tokom ove i naredne godine ne očekuju se značajnije promjene, dok bi stopa nezaposlenosti trebalo da ostane na 3,8 odsto.
Inflacija, koja je prošle godine dostigla 2,5 odsto zbog viših cijena hrane i usluga, ove godine bi mogla dodatno porasti zbog energetskog i cjenovnog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku.
Evropska komisija očekuje inflaciju od 3,5 odsto u 2026. godini, dok bi naredne godine trebalo da uspori na 2,5 odsto.
Deficit i javni dug
Rast tekuće javne potrošnje i visoka državna ulaganja dodatno će pogoršati stanje javnih finansija, upozorava Evropska komisija.
Bez dodatnih mjera štednje, deficit javnih finansija mogao bi ove godine dostići 3,3 odsto BDP-a, a naredne 3,5 odsto, čime bi Slovenija u obje godine premašila granicu od tri odsto predviđenu Paktom o stabilnosti i rastu Evropske unije.
Još nepovoljniji bi mogao biti strukturni deficit, koji bi trebalo da dostigne 3,7 odsto ove i 3,9 odsto naredne godine.
Brisel u projekcijama nije uzeo u obzir mjere iz nedavno usvojenog zakona o intervenciji za razvoj Slovenije, jer se njegova primjena ne očekuje uskoro.
Prema procjeni Komisije, mjere iz tog zakona mogle bi dodatno opteretiti javne finansije za između 0,5 i jedan odsto BDP-a ove godine, a negativan efekat očekuje se i tokom 2027. godine.
Uprkos većem deficitu, javni dug Slovenije kao udio u BDP-u trebalo bi ove godine da padne na 64,9 odsto, sa prošlogodišnjih 65,7 odsto, dok bi naredne godine mogao ponovo porasti na 65,1 odsto BDP-a, prenosi SEEbiz.
